Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da dao je pre­po­ru­ku Dr­žav­noj iz­bor­noj ko­mi­si­ji (DIK) da do kra­ja spro­ve­de po­stu­pak ot­kri­va­nja even­tu­al­nih zlo­u­po­tre­ba bi­rač­kog pra­va šti­će­ni­ka Za­vo­da „Ko­man­ski most” u Pod­go­ri­ci u pret­hod­nim iz­bor­nim pro­ce­si­ma. Na dru­goj stra­ni, Min­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) pre­po­ru­če­no je da bez od­la­ga­nja spro­ve­de po­stu­pak bri­sa­nja iz evi­den­ci­je pre­o­sta­log bro­ja šti­će­ni­ka Za­vo­da ko­ji ni­je­su bri­sa­ni, a ra­di se o šest li­ca, kao i dru­gih oso­ba ko­je su li­še­ne po­slov­ne spo­sob­no­sti, a isti po­stu­pak još uvi­jek ni­je okon­čan.
U Za­vo­du bo­ra­ve li­ca sa te­žim i te­škim men­tal­nim smet­nja­ma u raz­vo­ju.
Za­štit­nik kon­sta­tu­je da se u bi­rač­kom spi­sku na­la­zi još šest li­ca za ko­ja su rje­še­nja o li­ša­va­nju po­slov­ne spo­sob­no­sti do­ne­se­na 1990, 2011, tri iz 2012. i jed­no u 2013.go­di­ni, pa kon­sta­tu­je da su odav­no pro­te­kli svi ra­zum­ni ro­ko­vi za nji­ho­vu do­sta­vu i bri­sa­nje ovih li­ca iz bi­rač­kog spi­ska.
– Isto se mo­že za­klju­či­ti i za ve­ći­nu rje­še­nja ko­ja su bri­sa­na od tre­nut­ka po­kre­ta­nja po­stup­ka od stra­ne ovog Za­štit­ni­ka (spi­sak od 46 li­ca ko­ji je do­bi­jen srav­nji­va­njem po­da­ta­ka do ko­jih je do­šla In­sti­tu­ci­ja, od­no­sno 48 po po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va), ba­rem ka­da su bi­li u pi­ta­nju ro­ko­vi za spro­vo­đe­nje pro­ce­du­ra bri­sa­nja – na­vo­di se u mi­šlje­nju.
Pod­sje­ti­mo, MUP je 15. fe­bru­a­ra Po­kre­tu za pro­mje­ne do­sta­vio bi­rač­ki spi­sak ažu­ri­ran 15. fe­bru­a­ra i ta­da je ot­kri­ve­no da se na nje­mu na­la­zi 56 šti­će­ni­ka iz „Ko­man­skog mo­sta”. Za njih 16 je i adre­sa pre­bi­va­li­šta Ko­man­ski most, ali to ni­je na­ve­lo nad­le­žne za odr­ža­va­nje bi­rač­kog spi­ska da in­ter­ve­ni­šu i uklo­ne li­ca sa evi­den­ci­je, jer se zna da je Za­vod mje­sto u kom su smje­šte­na li­ca sa men­tal­nim smet­nja­ma. Za­kon o iz­bo­ru od­bo­r­ni­ka i po­sla­ni­ka is­klju­ču­je bi­rač­ko pra­vo za li­ca ko­ja su li­še­na po­slov­ne sposb­no­sti.
Pri­ču o even­tu­al­nim zlo­u­po­tre­ba­ma šti­će­ni­ka u po­li­tič­ke svr­he po­kre­nu­la je Bran­ka Bo­šnjak, po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta, a uklju­če­no je i dr­žav­no tu­ži­la­štvo ko­je je for­mi­ra­lo pred­met ko­ji je u fa­zi iz­vi­đa­ja.
Ot­kri­ve­no je i da je sa­da­šnja šti­će­ni­ca S.J. gla­sa­la na iz­bo­ri­ma 2012. go­di­ne, ali su iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja sa­op­šti­li da je ona po­slov­ne spo­sob­no­sti li­še­na na­kon iz­bo­ra.
U mi­šlje­nju om­bud­sma­na, ko­je pot­pi­su­je za­mje­nik za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da Si­ni­ša Bje­ko­vić, na­vo­di se da su oni utvr­di­li da je 112 šti­će­ni­ka Za­vo­da li­še­no po­slov­ne spo­sob­no­sti u van­par­nič­nom po­stup­ku od­lu­ka­ma su­da, a da je na osno­vu či­nje­ni­ca i po­da­ta­ka do­bi­je­nih od MUP-a i DIK-a šest li­ca upi­sa­no u bi­rač­ki spi­sak, a 48 je bri­sa­no.
Om­bud­sman je dao pre­po­ru­ku nad­le­žnim su­do­vi­ma ko­ji po­stu­pa­ju u van­par­nič­nim pred­me­ti­ma da dru­gim dr­žav­nim or­ga­ni­ma bla­go­vre­me­no do­sta­vlja­ju rje­še­nja o li­še­nju po­slov­ne spo­sob­no­sti, od­no­sno to či­ne od­mah po sti­ca­nju svoj­stva prav­no­sna­žno­sti sva­ke po­je­di­nač­ne sud­ske od­lu­ke.
Nad­le­žnim dr­žav­nim or­ga­ni­ma u Cr­noj Go­ri, MUP-u, Upra­vi za ne­kret­ni­ne i Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja u do­me­nu ra­da cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad, pre­po­ru­če­no je da vo­de ažur­ne evi­den­ci­je i vr­še hit­ni upis gra­đan­sko-prav­nog sta­tu­sa li­ca li­še­nih po­slov­ne spo­sob­no­sti, ka­ko zbog po­tre­ba vo­đe­nja bi­rač­kog spi­ska, ta­ko i zbog ostva­ri­va­nja dru­gih pra­va, od­no­sno zbog prav­ne si­gur­no­sti prav­nih i fi­zič­kih li­ca ko­ja stu­pa­ju u prav­ne po­slo­ve sa li­ci­ma li­še­nim po­slov­ne spo­sob­no­sti, te da po­stu­pa­ju u ro­ko­vi­ma utvr­đe­nim za­ko­nom.
S ob­zi­rom na to da cr­no­gor­sko iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo is­klju­ču­je bi­rač­ko pra­vo za li­ca ko­ja su li­še­na po­slov­ne sposb­no­sti, pri to­me ne pra­ve­ći raz­li­ku da li se ra­di o li­ci­ma ko­ja su dje­li­mič­no ili pot­pu­no li­še­na po­slov­ne spo­sob­no­sti, MUP-u je na­lo­že­no da pre­i­spi­ta po­sto­je­će za­ko­no­dav­stvo sa sta­no­vi­šta ostva­ri­va­nja bi­rač­kog pra­va i slo­bo­de gla­sa­nja u od­no­su na me­đu­na­rod­ne stan­dar­de, a po­seb­no prak­su Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va.
– Svim na­ve­de­nim dr­žav­nim or­ga­ni­ma pre­po­ru­ču­je se da ostva­re po­tre­ban ni­vo ko­or­di­na­ci­je u smi­slu bla­go­vre­me­nog do­sta­vlja­nja svih pra­vo­sna­žnih rje­še­nja i rad­nji ve­za­nih za sta­nje u bi­rač­kom spi­sku u skla­du sa za­ko­nom. Na­ve­de­ni dr­žav­ni or­ga­ni du­žni su da Za­štit­ni­ku po ovim pre­po­ru­ka­ma do­sta­ve iz­ja­šnje­nje o pred­u­ze­tim rad­nja­ma i mje­ra­ma ra­di ot­kla­nja­nja ne­pra­vil­no­sti kod upi­sa u bi­rač­ki spi­sak, od­no­sno spre­ča­va­nja zlo­u­po­tre­be iz­bor­nih pra­va li­ca li­še­nih po­slov­ne spo­sob­no­sti, a sve u ro­ku od 30 da­na od da­na pri­je­ma ovog ak­ta – na­vo­di se u mi­šlje­nju om­bud­sma­na.
M.S.


Ni­je­su utvr­đi­va­li od­go­vor­nost, ali pri­mje­ću­ju ne­ko­or­di­na­ci­ju

Za­štit­nik po­la­zi od či­nje­ni­ce ka­ko ni­je du­žan da utvr­đu­je od­go­vor­nost po­je­di­nih or­ga­na, što je za­da­tak dru­gih ti­je­la u dr­ža­vi, već je ovla­šćen da utvr­di po­vre­de pra­va bez ob­zi­ra na na­čin na ko­ji su na­sta­le i or­gan ko­ji ih je po­či­nio.
– Isto ta­ko, za­štit­nik je ovla­šćen da dje­lu­je pre­ven­tiv­no u ci­lju spre­ča­va­nja po­vre­da ljud­skih pra­va i slo­bo­da ga­ran­to­va­nih Usta­vom i me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma. S tim u ve­zi za­štit­nik na­la­zi da je ovim mi­šlje­njem za­klju­čio po­stu­pak u okvi­ru ras­po­lo­ži­vih po­da­ta­ka, uz oba­ve­zu da na­knad­no tra­ži i do­bi­je po­dat­ke za či­je se pri­ba­vlja­nje oba­ve­za­la Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja. Ovo iz pro­stog raz­lo­ga što se isti na­la­ze u po­sje­du raz­li­či­tih dr­žav­nih i or­ga­na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, u či­joj nad­le­žno­sti je bi­lo ili još uvi­jek je­ste vo­đe­nje bi­rač­kog spi­ska. To na­da­lje na­vo­di na za­klju­čak da nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni ni­je­su ima­li po­tre­ban ni­vo ko­or­di­na­ci­je u smi­slu bla­go­vre­me­nog do­sta­vlja­nja svih pra­vo­sna­žnih rje­še­nja, kao i da je ta­kav ne­do­sta­tak uslo­vio upis šti­će­ni­ka u bi­rač­ki spi­sak, od­no­sno ka­šnje­nje sa bri­sa­njem – na­vo­di se u mi­šlje­nju.